SARA LARA ANDJELA - CAROLIJA DETINJSTVA

Како шкољке праве бисере?

Пре отприлике 4.000 година један кинески рибар, да би утолио глад, одлучио се да отвори неколико морских шкољки, и тако је вероватно постао први човек који је открио бисере!

Бисери су саздани од потпуно исте седефасте материје од које се састоји унутрашња подлога или »постава« шкољке — остриге. Остригино тело је веома нежно; да би га заштитила од озледа, она лучи течност која је истог састава као бисер и њоме облаже унутрашњост своје заштитне љуштуре о коју се ослања телом.

Чим у унутрашњост једне шкољке упадне нешто што њено тело може озледити, рецимо зрнце песка, острига га одмах облаже са неколико слојева седефасте материје којом облаже и унутрашњост своје љуштуре, те залутало зрно песка постаје бисер!

Бисер у Остриги

Када се све то одиграва сасвим природно, бисер може да буде савршено обликован. Човек је, међутим, пронашао како да помогне остриги у приправљању бисера: треба само да убаци фино зрнце песка или комадић седефа у остригу. После две или три године, када извади остригу из воде и отвори је, вади из ње прави бисер. Тај поступак се назива »гајење бисера«, и обично не доноси тако савршене бисере као што су природни.

У Јапану су, међутим, пронашли начин за производњу савршених облика »одгајених бисера«. Материја која подстиче остригу на стварање бисера убризгава се непосредно у остригино тело. То је веома осетљива и деликатна хируршка интервенција која захтева крајњу пажњу и вештину, јер се остригино тело не сме ни најмање озледити.

Највећи бисер који је до данас пронађен био је дугачак око 5 cm, са обимом од преко 10 cm! Познато је да су прави бисери веома скупоцени, те се многи људи задовољавају куповином лажних бисера. Французи располажу техником за производњу лепог вештачког бисера: пробушене стак лене перле облажу материјом добијеном од светлих крљушти неких риба, а унутрашњост перли испуне воском.

Игра “Мице”

by Ђурђица Стојковић

Слична игра играла се још у aнтичко доба, са квадратом подељеним у четири дела и са по четири фигуре код сваког играча. После је придодат још један квадрат, али се играло са по шест фигура. Данашњи облик игре, познат је из времена ренесансе. Он има три квадрата, један унутар другог. Игра се са по девет фигура (девет у једној боји, девет у другој).

Ово је игра за сва годишња доба, за било који простор а шему за игру је врло лако нацртати. Лети то могу бити бели и тамни каменчићи на плажи и табла нацртана на песку.
Ми смо припремили по девет зрна белог пасуља и исто толико шареног. Табла је нацртана на картону од блока.
Играчи наизменично размештају своје фигуре, покушавајући да направе низ од три тачке. У томе вас спречава противник. Кад распоредите све фигуре, вуку се потези до прве обележене тачке по обележеним линијама. Ко први споји низ од три фигуре (све три на једној дужи) узима противнику једну. Играч који остане са три фигуре има право да прескаче поља. Игра се игра док неко од играча не остане са две фигуре.

У овој игри корисно је смишљање стратегије, комбиновање и покушаји надмудривања.

Вартијанта за код куће:
Наћи деду или бабу, може и из комшилука. Они ће ову игру прихватити као драгоценост коју су негде давно затурили.

Пратимо како расте пасуљ

Идеја преузета са:

http://littlebinsforlittlehands.com/seed-jar-science-experiment-kids/

За експеримент су нам потребни:

- тегла

- вата

- зрна пасуља

- вода

Оставите одговор

Играјте школице

Игре у којима је потребна спретност, окретност, равнотежа су посебно значајне за нашу децу. Некада су се играле игре школица, ластиша, кликера које су тако фино развијале ове вештине. Савремено друштво има своје добре и лоше стране, ами смо ту да све што је било добро сачувамо. Ово је једна модификована игра школица. Као што се види са слике ову игру можемо лако спровести у дело и играти је на много начина. Мислим да је ова игра веома корисна и интересантна. Када се крећемо напред задатак може бити да скачемо са једног поља на друго по бројевима и то тако да обе ноге буду на истим бројевима. За оне који не знају каменчић или неки други предмет прво бацамо на прво поље и у повратку морамо стати, узети предмет и донети га ван поља. Бројеви су написани на папирима различите боје тако да се ова игра може користити као да су бројеви двоцифрени 5,10,15,20,25,30,35,40,45 и 50 (учење таблице множења са 5) или ако их посматрамо као једноцифрене бројеве од 1 до 5.

Ову игру можемо комбиновати тако што ћемо поставити математички израз који треба решити, а решење ће бити неки од бројева на школици. Задатак се завршава када се предмет баци на решење задатка и одигра се игра.

Ова игра се може радити и једном ногом, бројеви не морају бити од 1 до 5 већ се могу уписивати како вам је потребно. На изглед једноставна игра је страшно корисна и може бити један нови момента на часовима математике.

izvor:

http://sajberucitelj.com/%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0/%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5/

Šta mala dece nikada neće zaboraviti?

Istraživanja su pokazala da postoji osam važnih događaja koje deca ne zaboravljaju i koji su za njih izrazito važni.

Odlazak u obdanište ili u školu

Ovo je uverljivo najčešće sećanje. Iskustva su različita – iz vrtića se deca obično sećaju plača nakon što su predata na ‘milost i nemilost’ vaspitačicama, a iz prvog razreda osnovne uglavnom nose lepa sećanja: biranje odeće, slaganje knjiga u torbu, razgovori s mamom i tatom koji ih za ruku vode, prvih dana škole.

Prepričavanje događaja, kao i pričanje priča, služi tome da deca steknu iskustva i slože puno, puno toga u svojim glavicama.

Okolina

Deca međusobno stvarno razgovaraju o kućama ili stanovima u kojima žive, o kućnim ljubimcima, školskim učionicama, parkovima… svemu što ih okružuje u svakodnevnom životu. Jasno se sećaju stabla ili haustora gde su se sakrili od kiše. Uz prirodne nepogode, sneg, oluju, kao i prvu tuču koju su doživeli, deca vežu intenzivne, ne uvek prijatne emocije kojih se dugo i živo sećaju.

Skakanje, plivanje, penjanje

Deca su u potpunosti usredsređena na sve što rade svojom voljom, pa tako i aktivna igra ima važno mesto u dugotrajnim sećanjima. Često su ta sećanja najživlja kad je reč o sportu – takmičenjima, treninzima, uspesima i odustajanjima. Psiholozi kažu da su ta sećanja povezana sa zajedništvom, potrebom da vodimo ili budemo vođeni i da osećamo da su drugi uz nas.

Uspeh

Sećanja na rane uspehe deci dugo ostaju u pamćenju kao situacije u kojima su pokazala da su u nečemu bolja od proseka. Zato svakom detetu treba da omogućite da se oseća kao pobednik, odnosno pomozite mu da pronađe ono u čemu je dobro, pa makar to bilo i slaganje kockica.

Ljudi koje volimo i koji nas vole

Tokom istraživanja klinci su tražili da crtaju bake i deke, komšije i poznanike, sve one koji su im do tada bili naklonjeni. Iste osobe su pominjali i četiri godine kasnije.

Bebe i mala deca

Skoro svako dete želi da sačuva uspomene na malu decu i bebe (decu komšija, rođaka, prijatelja svojih roditelja, kao i na mlađu braću i sestre). Sećaju se da su zajedno jeli, koliko brzo su bebe rasle, zatim jasno pamte trenutke kad su ta deca progovorila, prohodala…

Pripadnost zajednici

Pomalo neočekivano, klinci su mnogo pričali o pripadnosti zajednici, tačnije kako gradeodnose i postaju deo te zajednice. Pričali su o vrtiću, komšijama, putovanjima…

Nezaboravna mesta

Mnoga deca pamte i mesta u kojima su bila, čak i mnoge detalje: kako su izgledale hotelske sobe i kreveti, gde su ljudi ljubazni i nasmejani, a gde neprijatni, kako su izgledale plaže, gde su kupili čamac…

Izvor: Zena.blic